Mama je kod sebe organizirala malu radionicu kuhanja po makrobiotičkim načelima i pozvala eksperte, Snježanu i Natašu, da nam u tome pomognu. Ja sam ovaj put samo fotkala i, naravno, jela.

U nedjelju su se izmjenila sva godišnja doba, a menii je bilo suđeno da oko 10h bude – jesen. Počela je prokleta kiša baš kad sam pedalirala od Kustošije do Kvatrića. Pokisla sam ko miš. Snježana je zato predložila da nam napravi Ume Sho Kuzu. Neću lagati, bila sam skeptična. Naročito kad sam liznula pastu od umeboshi šljiva. No onda sam shvatila da mi je u biti poslužena sasvim pristojna juhica. Ako krijepi dušu i tijelo, even better.

Kad smo se svi okupili, prvo smo malo razgovarali o filozofiji na kojoj se temelji makrobiotika, kvaliteti namirnica, načinu začinjavanja jela i još ponekoj digresiji. Snježana nas je upoznala s menuom koji nam je odabrala. No, ručak se neće sam skuhati pa smo svi prionuli poslu.

A kako je onda izgledala gozba…

Počeli smo s juhom od cikle i buće.

Zatim smo slistili glavno jelo – tempeh s brokulom i arame algama, prešano povrće s klicama i basmati rižu.

A na kraju smo se sladili kremicom od jabuka.

Ma za prste oblizati.

Glavni i sporedni glumci ove priče. Svi siti i veseli. Osim moje mame koja je zaigrala poker.

Ovdje možete pročitati sve recepte.

Hvala svima na ugodnom društvu, Snježani i Nataši na pripremi fine papice, a posebno hvala mami na organizaciji svega ovoga <3