Sastojci (za 2 osobe):

• 1/2 hokaido tikve
• 100 g rikole
• 100 g slanog bijelog sira 
• 3 žličice sjemenki sezama
• 2 žličice suhog ružmarina
• 4 žlice (2+2) maslinovog ulja
• malo limunovog soka
• malo soli

Hokkaido – zdrava, jako malo kalorija, a zasitna. I ima orašasti okus poput kestena. Koji apsolutni win.

Tikvu operite, prepolovite i očistite od sredine s košticama. Koru nemojte guliti jer je jestiva i ukusna. Nasjeckajte ju na kockice, prelijte s 2 žlice maslinovog ulja i ubacite ružmarin. Pomiješajte i ravnomjerno rasporedite po tepsiji. Pecite 15-20 minuta na 220 stupnjeva.

Sir nasjeckajte na kockice, sezam kratko tostirajte na vrućoj tavi i sve pomiješajte s rikolom. Raširite salatu po velikom tanjuru, prelijte s malo ulja i limunovog soka te pobacajte kockice hokaidice.

Po mogućnosti poslužite dok je tikva još topla.

Tikva, on i ja. 
I “guess the year”.
1998 – na kurcu te nosam.

Sastojci (za 1 osobu)

• 1 šalica nasjeckanih vrganja
• 1 šalica naribane buče
• 2 češnja češnjaka
• 1/2 glavice luka
• 3 jaja
• sol
• papar
• ulje 

Već vidim da će krenuti jedan jesenski niz recepata s bučom. Za ovaj će morati poslužiti i ajfon fotke. Glad > kvaliteta fotografija.

Luk i češnjak grubo nasjeckajte i popržite na ulju. Dodajte tanko nasjeckane vrganje i naribanu buču (to je otprilike 1/4 buče). Posolite i popaprite.

Dinstajte nekoliko minuta i kad to malo vode iz gljiva i buče ispari, izvadite nadjev iz tave.

Bacite promućkana jaja na tavu. 10-ak sekundi pecite na jakoj vatri, a onda smanjite i miješajte dok se jaja ne počnu stiskati. Digresija. Ja miješam samo po sredini tave da mi rub omleta ostane kompaktan. Kad jaja po površini postanu kremasta, polovicu omleta prekrijte nadjevom od buče i vrganja i preklopite drugom polovicom.

I još jedno digresiranje za kraj. RHCP inače podosta ne volim (koji eufemizam), ali Frusciante sam, kojeg slušam pišući ovo, mi je skroz neloš. Neloš je (koji eufemizam) i s kratkom kosom usput budi rečeno. Pa eto jedan lijepi 9minutni instrumental. Taman dok pojedete.